PODSETNIK ZA UČESNIKE MARATONA


Čiker MTB maraton se primakao i iskusni maratonci već znaju šta sve treba poneti na desetodnevno putovanje biciklom, ali uvek postoje sitnice kojih se setimo tek kad smo već daleko odmakli. Ne postoji univerzalna pak-lista koja bi odgovarala svakom učesniku, uvek uz osnovne i opšte stvari treba dodati i one koje su individualna potreba, a vremenom svako napravi sopstvenu listu. Ni ta lična nije uvek savršena, biće stvari koje smo poneli a koje će se pokazati kao suvišne, a i obrnutih situacija. Zato, malo podsećanje na neke sitnice koje mogu da nam olakšaju život za vreme maratona...


Bezbednost
Kaciga, rukavice, naočari su odrazumevajuće stavke za svakog biciklistu, koje su važne prvenstveno iz bezbednosnih razloga, a znatno manje iz modnih, ako se razumemo ;) Treptači, farovi i druga svetlosna signalizacija često se zaborave ili zanemare jer se maratonske vožnje dešavaju danju, ali na putu imamo i tunele, a nekad je zgodno uveče se provozati po mestu u kojem noćimo pa je potrebno imati rasvetu pri ruci (umesto zakopanu negde duboko u torbi ? ). Zaključavanje bicikla je stavka koju ne treba zaboraviti, dakle spremite sajle ili drugu opremu tog tipa. Na većini mesta gde će se noćiti postoje objekti u koje će se bicikli zaključavati, ali svakako treba imati u vidu i vanredne situacije pa dodatni oprez može da smanji brigu ili glavobolju nakon nekih neželjenih situacija.

Odeća
Bitno pitanje za svakoga ko planira vožnju deset dana u nizu. Higijenski i zdravstveni razlozi su očigledni. Za "kućnu" vožnju od par sati može se koristiti i obična majca i šorc, ali ako vodite računa o zdravlju, za više dana vožnje je bitno da se koristi aktivni veš, kao i dresovi koji se brzo suše od znoja ili nakon pranja. Bitno je imati dovoljno odeće, a šta je dovoljno zavisi od ličnih afiniteta i planiranog načina održavanja (pranja u toku maratona ili odlaganja prljave odeće u posebnu kesu). Odeća za kišu (kabanice, šuškavci, kamašne itd) je neophodna jer vremenski uslovi mogu da se promene vrlo brzo, uprkos vremenskoj prognozi. Dobro je imati i neki topliji komad odeće, posebno za večernje sate ili za nadmorske visine koje donose i niže temperature, čak i u letnjem periodu kad se maraton dešava. Zgodne stavke su i bandane, balaklave ili lagane marame koje mogu imati višestruku namenu (za upijanje znoja, hlađenje, grejanje, zaštitu od komaraca itd). Obuća treba da bude udobna i unapred isprobana u jednodnevnim vožnjama. Ako na samom maratonu saznate da sprinterice prave žuljeve, neće biti jednostavno naći zamenu. Papuče koje ce se koristiti kad se završi dnevna etapa su svakako bitna stavka.

Hrana
Ovo pitanje je vrlo individualno jer će neki učesnici koristiti sopstvenu ponetu hranu, neki se snabdevati usputno u prodavnicama, neki u smeštaju ili kafanama, a većina kombinovanjem ovih metoda. Svakako je potrebno imati nešto u sopstvenom rancu za vreme dnevne vožnje, pored svega što je već unapred isplanirano. Sušeno voće je očigledan izbor mnogih jer je relativno lagano, dugo održivo, i energetski pogodno jer se fruktoze (vocni šećeri) brzo razlažu. Naravno, i industrijski proizvodi su upotrebljivi, svaki biciklista zna da "bonžita" u pravom trenutku može da doda baš onoliko snage koliko nam zafali da dovršimo neku deonicu. Ako ima mogućnosti, sveže voće pribavljeno usput je odličan izbor. Bitno je i održavati nivo elektrolita i minerala koji se gube tokom vožnje pa je bitno bar uveče, nakon vožnje, uneti nešto od hrane "na kašiku", npr. supe.

Voda
O tome ne treba trošiti mnogo reči, imati je uvek i unositi često je podrazumevana neophodnost. Specijalizovane napitke za sportiste koji sadrže mineralne i vitaminske dodatke možete praviti i u toku vožnje.


Planinski biciklizam

Za mesto rođenja planinskog biciklizma smatra se Kalifornija, preciznije planina Tamalpais u okrugu Marin, početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka. Grupa ljubitelja biciklizma okupila se oko ideje da postojeće bicikle modifikuju tako da odgovaraju vožnji van asfaltnih puteva, po svim zamislivim terenima. Najpoznatiji clanovi te grupe bili su Džo Briz, Geri Fišer, Tom Riči, Kit Bontreger i Čarli Kaningem, a i danas se njihova imena nalaze na ramovima i komponentama širom sveta jer su kasnije osnovali kompanije za proizvodnju MTB opreme.
Intervencije kojima su modifikovali tada postojeće fabrički proizvedene bicikle bile su brojne, od ojačavanja ramova, zamene koncepta kočenja, dodavanja amortizujucih elemenata, do promene geometrije, dodavanja lančanika i zamene drumskih pneumatika onima koji su više odgovarali vandrumskoj vožnji.
Tada još nisu bile definisane različite discipline kakve poznajemo danas a prva "disciplina" koju su ovi entuzijasti praktikovali je bio spust. Kamionima su savladavali uspon, a sa vrha se spuštali u podnožje, ali vremenom su shvatili da treba da zaokruže proces i da je uspon uz planinu potrebno savladati biciklom da bi priča postala kompletna. Prve modifikacije su se zato odnosile na ojačanje rama i sistem kočenja, a zatim su krenule u smeru dodavanja manjih lančanika na pogon, većih na kasetu zadnjeg točka, menjačkih sklopova koji sve to mogu da podrže i učine funkcionalnim.
Kasnije, pocela je specijalizacija za različite discipline pa su i konstrukciona rešenja bila u skladu sa tom činjenicom.
Serijska proizvodnja je počela 1982. godine u kompanijama Specialized i Univega, a kao olimpijski sport planinski biciklizam se prvi put javlja 1996. godine u Atlanti (kao pokazni sport, i to samo disciplina cross coutry), a od 2000. godine u Sidneju je punopravni sport.

Danas je planinski biciklizam priznat i vrlo rasprostranjen i u takmičarskom i u rekreativnom smislu, a sudeci po svemu širice se i dalje jer je primetna želja savremenog čoveka da se vrati prirodi u što većoj meri, a ovaj sport je jedan od najboljih nacina za to.

Razlozi za bavljenjem planinskim biciklizmom

  • Zdravlje i kondicija stečena aktivnim boravkom u prirodi
  • Mogucnost da se vozi po svim terenima, u svako doba godine
  • Sloboda da vozite u društvu ili sami, kada i koliko želite
  • Smanjenje zagađenja vazduha manjom upotrebom motornih vozila
  • Smanjenje troškova ako bicikl koristite i za svakodnevne aktivnosti
  • Osecaj slobode i dostupnost mesta na koja automobili ne mogu da stignu
  • Jednostavno održavanje, parkiranje u urbanim sredinama
  • Nezavisnost od reda vožnje, gradskog saobracaja, gužvi...
Big Image



Nađi vremena za igru, to je tajna mladosti.
Nađi vremena za prijateljstvo, to je put do sreće.
Nađi vremena za sanjarenje, to je put ka zvezdama.
Nađi vremena da gledaš oko sebe, suviše je kratak dan za sebičnost.
Nađi vremena za smeh, to je muzika duše.


Pratite nas na:

Facebook Youtube Instagram

Čiker MTB maraton 2019

NAĐI VREMENA I PRIKLJUCI SE IZAZOVU - ČIKER MTB MARATON 2019

 


Čiker MTB Maraton 2017