Prva stvar koju bi trebalo uraditi nakon kupovine je servis kod sposobnog mehaničara, bez obzira na to da li ste kupili nov ili polovan bicikl. Prodavci često spakuju bicikl tako da se sklopovi samo drže na okupu do prodaje, pa se ne treba pouzdati u tezu "nov bicikl, šta će kod mehanicara". Precizna podešavanja sklopova, podmazivanje i prilagodavanje bicikla upravo vama, preduslov su za uživanje u vožnji. Kasnije intervencije će biti značajno olakšane ako je taj početni servis urađen temeljito.

Održavanje bicikla čistim je bitan element koji treba da bude rutina svakog vozača jer habanje delova se smanjuje, a precizni mehanizmi ostaju funkcionalni i pouzdani. Za održavanje higijene bicikla dovoljna je oprema koju većina domova ima, a ako nešto nedostaje, cena nije visoka. Tu spadaju različite četke (za pranje rama, točkova, nepristupacnih mesta, zamašćenih sklopova...), pamučne krpe (za sušenje i poliranje), odmašćivač (mogu poslužiti i uljani razređivač ili benzin, ali su ekološki prihvatljiviji specijalizovani odmašćivači), sredstvo za pranje (sudova npr.), sunđeri, i voda. Uređaj za čišćenje lanca je poželjan deo opreme, ali nije neophodan. Lančanici, lanac i menjački skopovi spadaju u "zamašćene" delove pa ih treba oprati odmašćivačem da bi se skinulo staro ulje, mast i cestice koje su nataložene tokom vožnje. Sapunica kojom se pere citav bicikl efikasnija je ako se napravi u toploj vodi, i treba voditi racuna da se mlaz vode ili sapunice, zavisno od načina pranja, ne usmerava prema ležajevima. To posebno važi za uređaje za pranje pod pritiskom. Ispiranje čistom vodom i sušenje su sledeće faze, a izduvavanje vode kompresorom može ubrzati sušenje. Sledi podmazivanje sklopova (retko ulje, WD-40 itd, zavisno od toga šta se podmazuje), i uklanjanje viška lubrikanta (pamučnom krpom).

Čak i na relativno kratke vožnje treba nositi nešto od opreme: rezervnu unutrašnju gumu, pumpu i osnovni alat, a kaciga, rukavice i odgovarajuca odeća su podrazumevajuce stavke. Ne može da se predvidi svaka situacija koja može da se dogodi na vožnji, pa ce biti i takvih gde će ta osnovna oprema biti nedovoljna, ali za početak treba imati bar ovo što je nabrojano. Više opreme rešiće više potencijalnih problema, ali i povećati težinu, tako da je svaka priprema za vožnju pravljenje kompromisa. Voda, hrana, svetla, dokumenta, GPS uređaj, telefon... lista može da se produžava beskonačno, a šta ce biti ukljuceno u konačni izbor stvar je afiniteta svakog vozača.

Zbog prirode terena za koje su planinski bicikli namenjeni, bitno je da im konstrukcija bude dovoljno izdržljiva, a ključni deo koji objedinjuje sve ostale je ram. Današnji ramovi se prave od različitih materijala, uglavnom legura baziranih na aluminijumu, od karbona i drugih kompozitnih materijala, titanijuma, legura različitih tipova čelika, kao i od kombinacija pomenutih materijala. Proizvodači nastoje da smanje težinu a povećaju čvrstinu pa koriste različite pristupe u izboru materijala i dizajniranju geometrije ramova. Geometrija se bitno razlikuje od one primenjene kod drumskih bicikala, a postoje i značajne razlike izmedu planinskih bicikala u zavisnosti od toga za kakav teren i koju disciplinu su namenjeni, kao i od rešenja koja različiti proizvodači primenjuju.

Izbor guma koje se koriste u planinskom biciklizmu je veliki, i razlikuju se po dimenzijama (najčešce su one od 26 i 29 inča, mereno prema prečniku točka), velicčini "balona" (najčešće od 1,95 do 2,30 inča), tipu falca (žičani, kevlarski itd), dizajnu gazeće površine (kramponi različite gustine, dubine i dizajna, kao i "slik" gume), smeru uplitanja vlakana koja se koriste kao osnova za sloj gume, tvrdoće i sastava kao i drugih parametara. Slično je i sa unutrašnjim gumama kod kojih se razlikuje sastav, debljina zida, tip ventila (auto ventil, Schraeder, Presta), kao i dimenzije (prema prečniku točka i velicini "balona").